Glagoli sa predlozima i postavljanje pitanja

Znam da mnoge nervira valentnost glagola i da bi najviše voleli da ne moraju da uče da warten ide sa auf a denken sa an. Ali tako je kako je, takvi glagoli postoje u svim jezicima pa i u nemačkom.

Kada se postavljaju pitanja još se pravi i razlika da li se upitni oblik odnosi na stvari ili na lica.

Da li to baš mora?

Kao što naslov pokazuje ni kod nas nije svejedno da li je s kim ili s čim i da ima nekakve razlike. Pogotovo kada se postavljaju pitanja.

Kako uopšte izgledaju ta pitanja ?

1. Za stvari: Wo(r)+predlog. Ovde wo- nema veze sa značenjem gde, već nam samo pomaže da postavimo pitanje. Značenje vadimo iz predloga a ne iz upitne reči wo-, npr. : na šta misliš,sa čim radiš, za šta se interesuješ, o čemu govoriš itd.

2. Za lica: predlog + wem ili wen u zavisnosti od toga koji padež zahteva predlog, npr. biće dativ mit wem (sa kim) ali akuzativ für wen (za koga).
Ko još ne zna koji padež ide s kojim predlogom može to da nauči ovde.

Ukatko:

Ova značenja su približna, u zavisnosti od značenja glagola ćete prevoditi celinu.
Jezik je živa stvar i nije hemijska formula gde je sve 1 na 1, tako da vas molim da ova značenja ne shvatite bukvalno za sve situacije. Uvek se držite konteksta.

Konkretni primeri: