Najvažniji i najlepši period u godini u svim zemljama nemačkog govornog područja. Božićna groznica počinje mnogo ranije, čak četiri nedelje pre Badnje večeri, tačnije rečeno: Advent počinje u prvoj nedelji decembra i tada kreće odbrojavanje do Božića koji se slavi 25. decembra.
Svuda ćete videti kalendare sa malim prozorima (po pravilu ima ih 24) koji se postepeno otvaraju do velikog praznika. Svake nedelje do Božića pali se sveća a deca u ovom periodu pišu na ceduljama želje za Božić.
Gradovi su okićeni već u novembru i izlozi uveliko ukrašeni. U kombinaciji sa arhitekturom gradova koji su još iz srednjeg veka deluju bez preterivanja magično. Osim ukrasa na ulicama mogu se videti i Weihnachtsmärkte – božićne pijace, tj. ukrašene tezge sa slatkišima, kuvanim vinom, ukrasima i božićnim svećama. Prvi put su se pojavile još u 14.veku i brzo se proširile kroz sve gradove. Zaista sve deluje bajkovito u kombinaciji svetiljki, boja, ukrasa i mirisa sa štandova.
Venac sa svećama (Advenztskranz) je pre 150 godina služio kao ukras u protestantskim crkvenim opštinama i školama a kasnije i u privatnim domaćinstvima. Posle drugog svetskog rata ovaj protestantski običaj postao je omiljen i kod katolika. Venac se pravi od zelenih grana koje se vezuju i ukrašavaju božićnim ukrasima. Na kraju se stavljaju 4 velike sveće. Zašto baš 4? Tokom predbožićnog perioda koji traje 4 sedmice svake nedelje se pali po jedna sveća kao simbol da svetlost, kao znak života, pobeđuje tamu. Tada se porodica okuplja, jedu se tzv. Plätzchen i piju topla pića, kao na primer punč, čaj ili kakao. Vremenom se ovaj način ukrašavanja proširio i na firme i sva druga mesta na kojima se želi dočarati božićna atmosfera.
U nedelji pred Božić prave se sitni kolači sa tipičnim božićnim motivima. To su jelkice, zvezdice, deda mrazovi i venci. Ako vas zanima recept i ako želite da provedete kreativno popodne sa decom uživajući u mirisima preuzmite ideje ovde.
Božićno drvo su prvo imale veoma bogate porodice i plemićke kuće, onda je od 19.veka polako počelo da ulazi u bogate građanske porodice.Možda je božićna jelka imala 33 sveće, jer je Isus bio toliko star. I onda su počele da se postavljaju kugle, jer one reflektuju svetlost. Ali, to je ustvari protestantski simbol za večni život i božansko.
Petog decembra deca uveče iznose svoje očišćene čizmice ispred vrata ili ih stavljaju ispred kamina u nadi da će im Deda Mraz staviti u njih slatkiše :).